Blog

Mnoge kompanije danas imaju: Data Governance dokumentaciju, definisane procedure, RACI matrice, ownership modele, i različita pravila za upravljanje podacima. Ali u praksi to često ne znači da ownership zaista funkcioniše. Jer ownership nije samo dokument. Ownership je način na koji organizacija razume odgovornost za podatke. Najveći problem nastaje kada kompanije ownership posmatraju samo formalno — kao nešto što treba zapisati u tabelu ili governance dokument. U realnosti,

Pravi problem sa nejasnim ownership-om podataka obično se ne vidi dok sve funkcioniše normalno. Postaje vidljiv tek onda kada nešto pođe pogrešno. Izveštaj pokaže pogrešne brojeve. KPI iznenada odstupa. Različiti sektori imaju različite rezultate za isti podatak. I tada počinje proces koji je poznat velikom broju kompanija: traženje krivca. Jedan sektor kaže da je problem u izvornom sistemu. Drugi tvrdi da metodologija nije dobra. Treći smatra da se podaci samo pogrešno tumač

U jednom trenutku pokušavao sam da utvrdim ko je vlasnik određenog podatka u kompaniji. Pitanje je delovalo jednostavno: „Ko unosi ove podatke?“ Međutim, odgovori nisu bili ni približno jasni. „Možda ovaj sektor.“ „Mislim da to rade oni.“ „Nisam siguran ko je trenutno zadužen.“ Na kraju se ispostavilo da podatke vezane za površinu radnji — koje bi logično trebalo da održava sektor operacija — zapravo unosi potpuno drugi sektor. Kada sam pitao zašto, dobio sam odgovor koji sav