Ako svaka data odluka mora da ide na Data Governance Committee, nešto nije u redu

Data Governance Committee treba da ima autoritet.

Ali autoritet ne znači da mora da bude uključen u sve.

Ako svaka data greška, svaka korekcija i svaka manja odluka moraju da čekaju Committee, governance model nije zreo.

Postaje usko grlo.

Nije svaki data problem governance problem.

Neke stvari su jednostavno operativne.

Data Steward pronađe očiglednu grešku.

Pravilo je već jasno.

Data Owner je poznat.

Ne postoji neslaganje oko definicije.

Promena ne utiče na druge sektore.

U takvoj situaciji nema razloga da zaseda Data Governance Committee.

Data Steward i Data Owner treba sami da reše problem.

To je upravo ono što ownership treba da omogući.

Situacija se menja kada se isti problem stalno ponavlja.

Jedan pogrešan zapis je operativna greška.

Dve stotine sličnih grešaka u jednom mesecu već predstavljaju obrazac.

Tada ima smisla postaviti pitanje da li nešto treba promeniti.

Možda proces može da bude bolji.

Možda validation treba približiti mestu na kojem podatak nastaje.

Možda sektoru treba pomoć.

Ali ni tada Data Governance ne treba automatski da preuzme kontrolu nad poslovnim procesom.

Ako problem utiče samo na jedan sektor, taj sektor prvo treba da odluči da li želi da promeni način rada.

Data Governance može da ponudi pomoć.

Ne treba da postane menadžer svake poslovne funkcije.

Uloga Data Governance Committee-a postaje mnogo jasnija kada odluka prelazi granice jednog sektora.

Zamislimo da Commercial želi da promeni definiciju jednog data pointa.

Finance koristi isti podatak.

Logistics takođe zavisi od njega.

Tada jedan sektor više ne može samostalno da donese odluku.

Upravo tu Data Governance Committee daje najveću vrednost.

Committee okuplja sve pogođene stakeholder-e.

Analizira se uticaj promene.

Usaglašava se nova definicija.

I promena postaje deo zvaničnog governance framework-a.

Čak i ako su se Commercial, Finance i Logistics već međusobno usaglasili pre sastanka, promena i dalje treba formalno da prođe kroz DGC.

Poenta nije da se ista rasprava vodi dva puta.

Poenta je da odluka postane zvanična.

Neko mora da zabeleži šta je promenjeno.

Ko je tražio promenu.

Ko ju je odobrio.

Na koje sektore utiče.

Od kog datuma nova definicija važi.

I ko je odgovoran za implementaciju.

Taj formalni zapis je važan.

Bez njega organizacije vrlo brzo izgube trag o tome zbog čega je neki standard promenjen i od kada nova verzija važi.

A DGC ne mora uvek da znači sastanak uživo.

Ako je promena hitna, odluka može da bude formalizovana kroz video call, email ili zvaničnu Teams grupu.

Bitno je da odluka bude vidljiva, sledljiva i dokumentovana.

Cross-functional data standard ne bi smeo da nastane kroz privatni dogovor dve osobe.

Postoji još jedan važan princip.

Ako promena utiče na više sektora, odluka treba da bude jednoglasna.

Committee ne treba da funkcioniše kao glasanje gde dva sektora jednostavno mogu da preglasaju treći.

Ako će promena značajno uticati na Logistics, Logistics ne bi trebalo da bude primoran da je prihvati samo zato što Commercial i Finance imaju više glasova.

Svrha Committee-a je da pronađe rešenje koje svi pogođeni sektori mogu da prihvate.

Ako nema saglasnosti, ostaje postojeći standard.

Ništa se ne menja.

Organizacija može kasnije ponovo da otvori temu kada se steknu bolji uslovi ili kada se pojavi drugačije rešenje.

Hitnost ne bi smela da bude razlog da se zaobiđe konsenzus.

To takođe znači da dnevni red DGC-a mora da bude zaštićen.

Committee sastanak ne treba da postane lista svih Data Quality problema koji su se pojavili tokom meseca.

Tu DG Lead ima važnu ulogu.

DG Lead treba da filtrira teme pre nego što dođu pred Committee.

Pitanja su jednostavna.

Da li tema utiče na više sektora?

Da li je data point dovoljno važan da zahteva governance-level pažnju?

Da li se menja zajednička definicija ili standard?

Da li postoji konflikt koji jedan sektor ne može samostalno da reši?

Kritičan data point može da opravda uključivanje DGC-a čak i kada utiče samo na jedan sektor.

Ne mora svaka tema da bude cross-functional.

Neki podaci su jednostavno dovoljno važni da governance struktura mora da zna šta se sa njima dešava.

Ali kada Committee donese odluku, rezultat ne sme da ostane nejasan.

Mora da postoji formalna odluka.

Odgovorna osoba.

Rok.

Effective date.

I jasan zapis šta se tačno menja.

U suprotnom Committee nije doneo governance odluku.

Samo je održao razgovor.

Postoji i jedan dobar način da se vidi da li governance model sazreva.

Vremenom bi broj tema koje dolaze na DGC trebalo da se smanjuje.

Ne zato što Committee postaje manje važan.

Nego zato što Data Owneri i Data Stewardi postaju sposobniji da operativne stvari rešavaju sami.

Standardi su jasni.

Odgovornosti su poznate.

Ljudi znaju šta mogu da odluče bez eskalacije.

Do Committee-a dolaze samo zaista važne teme.

To je znak da governance funkcioniše.

Zreo Data Governance Committee nije mesto na kojem se donosi svaka data odluka.

To je mesto na kojem se donose odluke koje jedna osoba ili jedan sektor ne mogu bezbedno da donesu sami.

Ako svaka sitnica mora da ide na Committee, Data Governance je stvorio zavisnost.

Ako je Committee rezervisan za važne, kritične i cross-functional odluke, Data Governance je stvorio strukturu.

I upravo je to razlika između governance-a i birokratije.