Kada Data Governance treba da kaže: Još ne znamo

Jedna od najopasnijih stvari u Data Governance-u je lažna sigurnost.

Management postavi jednostavno pitanje:

„Možemo li da verujemo ovom KPI-ju?“

A ponekad tačan odgovor nije da.

Nije ni ne.

Ponekad je tačan odgovor:

„Još ne znamo.“

To ne znači da je Data Governance zakazao.

Može da znači upravo suprotno.

Znači da organizacija razume razliku između onoga što je potvrđeno i onoga što se još proverava.

Zamislimo da je većina podataka koji ulaze u neki KPI već proverena.

Glavni source je poznat.

Business definicija je jasna.

Validation rules rade.

Ali deo Data Lineage-a se još proverava ili jedna transformacija još nije u potpunosti analizirana.

U toj situaciji bilo bi pogrešno reći da je KPI potpuno pouzdan.

Ali možda bi bilo nepotrebno reći i da je potpuno neupotrebljiv.

Bolji odgovor je jasno prikazati nivo pouzdanosti.

Tu mislim da Data Governance može da koristi veoma jednostavan model:

Confirmed.

Partially Confirmed.

Not Yet Confirmed.

Confirmed KPI mora da znači nešto ozbiljno.

Ne bi smeo da znači da je neko pogledao dashboard i zaključio da brojevi „deluju dobro“.

Da bi KPI dobio taj status, svi kritični elementi moraju da budu potvrđeni.

Business definicija mora da bude potvrđena.

Glavni source sistemi moraju da budu poznati i validirani.

Data Lineage mora da bude razumljiv i potvrđen.

Transformation logic mora da bude proverena.

Validation rules moraju da postoje.

I ne sme da postoji nijedan otvoren kritičan Data Quality problem.

Tek tada KPI treba smatrati potpuno potvrđenim.

Ali neće svaki KPI odmah doći do tog nivoa.

Ponekad je najveći deo važnog posla završen, dok se manji deo još proverava.

Tu Partially Confirmed status postaje koristan.

Za mene i taj status mora da zahteva ozbiljan nivo verifikacije.

Ne sme da znači „proverili smo nekoliko stvari“.

Najvažnija osnova mora da bude potvrđena.

Business definicija mora da bude jasna.

Glavni source mora da bude poznat.

Validation rules moraju da postoje i da daju dovoljno poverenja u podatke.

Ako je otprilike 70% važnih stvari potvrđeno i najkritičniji elementi su pokriveni, KPI može da bude upotrebljiv.

Ali nikada ne bi smeo da izgleda isto kao potpuno Confirmed KPI.

Partially Confirmed KPI mora uvek da ima disclaimer.

I taj disclaimer ne sme da bude sakriven negde duboko u governance dokumentaciji.

Mora da bude vidljiv direktno na dashboardu.

Top management nema vremena da svaki put ulazi u Business Glossary kada pregledava report.

Ako KPI ima određena ograničenja, osoba koja donosi odluku mora to odmah da vidi.

Vizuelni pristup može da bude veoma jednostavan.

Zeleno za Confirmed.

Žuto za Partially Confirmed.

Crveno za Not Yet Confirmed.

Poenta nije u dekoraciji.

Poenta je u trenutnom razumevanju.

Žuti KPI korisniku govori:

„Možeš da koristiš ovaj podatak, ali postoje poznata ograničenja.“

Crveni KPI govori nešto drugo.

On znači da organizacija još nema dovoljno dokaza da bi taj KPI koristila za ozbiljnu poslovnu odluku.

Može da bude vidljiv.

Može interno da se analizira.

Ali ne bi trebalo da se koristi kao pouzdana osnova za donošenje odluka dok ne pređe najmanje u Partially Confirmed status.

Važno je i to da ovi statusi nisu trajni.

KPI koji je danas zelen sutra može da postane žut.

Source sistem može da se promeni.

Business logic može da bude izmenjen.

Može da se pojavi novi Data Quality problem.

Transformacija može da bude promenjena.

Čim se nešto značajno promeni, confidence status mora ponovo da se preispita.

Ako prethodno Confirmed KPI postane Partially Confirmed, dashboard ne bi trebalo samo da promeni boju.

Mora da objasni zašto.

Na primer:

„Business logic je promenjen. Verifikacija je u toku.“

Ili:

„Otkriven je problem u source podacima. Potrebna je ponovna validacija.“

To objašnjenje je važno zato što korisnici moraju da znaju da li promena dolazi iz podataka, logike ili sistema koji stoji iza njih.

Kada se problem reši, KPI može ponovo da dobije Confirmed status.

Ali prethodni status ne sme da nestane iz istorije.

Audit trail je ključan.

Treba da pokaže kada je status promenjen.

Zašto je promenjen.

Šta je testirano.

Koji validation rules su uvedeni ili menjani.

Koje korekcije su urađene.

I šta je na kraju omogućilo da KPI ponovo pređe na viši nivo pouzdanosti.

Taj istorijat nije važan samo zbog compliance-a.

On postaje institucionalna memorija organizacije.

Bez njega timovi vrlo lako mogu da ponavljaju isti posao nekoliko meseci kasnije.

Neko može da predloži isti validation rule koji je već testiran pre devet meseci.

Tim može ponovo da istražuje isti problem u source-u zato što se više niko ne seća šta je tada utvrđeno.

Vreme se troši samo zato što je organizacija zaboravila sopstvenu istoriju.

Dobar audit trail to sprečava.

Postoji još jedno važno pravilo.

Partially Confirmed ne sme da postane trajna zona komfora.

Ako KPI ostane žut mesecima, organizacija to mora da posmatra kao otvoren governance problem.

Svi relevantni sektori moraju da rade na završetku preostalih provera.

Privremeno ograničenje ne sme neprimetno da postane prihvaćeni standard.

Upravo zato je odgovor „Još ne znamo“ koristan.

To nije izgovor.

To je privremeno, kontrolisano i transparentno stanje.

Dobar Data Governance ne treba da se pretvara da zna više nego što stvarno zna.

Treba tačno da zna šta je potvrđeno.

Treba tačno da zna šta nije.

I tu razliku mora jasno da pokaže ljudima koji donose odluke.

Ponekad najodgovorniji odgovor nije da.

Nije ni ne.

Nego:

„Još ne znamo — i tačno znamo šta još moramo da potvrdimo.“