Tehnologija nije stvorila vaše probleme sa podacima

Kada se organizacija suoči sa problemima u kvalitetu podataka, potraga za rešenjem gotovo uvek počinje na istom mestu.

Kod tehnologije.

Novi BI alat.

Data Catalog.

AI rešenje.

Naprednija analitička platforma.

Logika iza toga je sasvim razumljiva.

Ako izveštaji nisu tačni, onda problem mora biti u tehnologiji.

Međutim, upravo ta pretpostavka često skreće pažnju sa pravog uzroka problema.

Tehnologija je najčešće poslednje mesto na kome se loši podaci pojave.

Ne i mesto na kome nastaju.

Do trenutka kada pogrešan broj završi na dashboard-u, on je već prošao kroz ljude, poslovne procese, odobrenja, različite kalkulacije i više informacionih sistema.

Dashboard samo postaje prvo mesto na kome svi primete da nešto nije u redu.

Upravo zato se Data tim često nađe u centru svake rasprave.

Oni su napravili izveštaj.

Oni održavaju dashboard.

Oni transformišu podatke.

Sasvim je prirodno da se prvo od njih očekuje objašnjenje.

Naravno, postoje situacije u kojima je problem zaista tehničke prirode.

Možda je neka transformacija pogrešno definisana.

Možda formula nije ispravna.

Ali takvi slučajevi su mnogo ređi nego što većina ljudi misli.

U ogromnom broju situacija, problem je postojao mnogo pre nego što je podatak stigao do izveštaja.

Loši podaci najčešće nisu rezultat nemara.

Ljudi retko unose pogrešne informacije namerno.

Mnogo češće su usmereni na to da što brže završe svoj posao.

Neko im kaže da prepišu određenu vrednost.

Da popune jedno polje.

Da ažuriraju zapis.

Da odobre zahtev.

Za njih je to samo još jedan korak u svakodnevnom procesu.

Ono što uglavnom ne vide jeste da će upravo taj podatak kasnije postati deo izveštaja na osnovu kojeg će se donositi poslovne odluke.

Veza između jednog unosa i konačne odluke gotovo je nevidljiva.

A kada ljudi ne vide posledice svog rada, prirodno je da brzina postane važnija od preciznosti.

Tu mnoge organizacije prave jednu od najvećih grešaka.

Umesto da se zapitaju zašto je pogrešan podatak uopšte dospeo u sistem, one traže novu tehnologiju koja će taj problem otkriti tek na kraju procesa.

Tehnologija može da pronađe mnoge greške.

Može čak i da spreči deo njih.

Ali ne može da zameni nejasan proces.

Ne može da definiše odgovornost.

Ne može da objasni zašto je određeni podatak važan.

I ne može da stvori odgovornost tamo gde ona nikada nije bila jasno postavljena.

Dobar Data Governance polazi od jedne veoma jednostavne pretpostavke.

Ljudi će grešiti.

Ne zato što nisu profesionalni.

Ne zato što ih nije briga.

Već zato što je ljudska greška sastavni deo svakog poslovnog procesa.

Očekivati savršene podatke u nesavršenim procesima jednostavno nije realno.

Cilj Data Governance-a nikada nije bio da eliminiše ljudske greške.

Njegov cilj je mnogo praktičniji.

Da izgradi procese, kontrole i odgovornosti koji će sprečiti da obična ljudska greška preraste u ozbiljan poslovni problem.

To je suštinska razlika.

Jer tada fokus više nije na tehnologiji.

Fokus je na organizaciji.

Tehnologija će uvek biti važan deo svakog Data Governance programa.

Ali nikada ne bi trebalo da bude njegova polazna tačka.

Jer tehnologija nije stvorila vaše probleme sa podacima.

Ona ih je samo učinila vidljivim.