Data Ownership nije dokument — nego disciplina

Mnoge kompanije danas imaju:

• Data Governance dokumentaciju,

• definisane procedure,

• RACI matrice,

• ownership modele,

• i različita pravila za upravljanje podacima.

  
  

Ali u praksi to često ne znači da ownership zaista funkcioniše.

Jer ownership nije samo dokument.

Ownership je način na koji organizacija razume odgovornost za podatke.

Najveći problem nastaje kada kompanije ownership posmatraju samo formalno — kao nešto što treba zapisati u tabelu ili governance dokument.

U realnosti, ownership postoji tek kada je jasno:

• ko kreira podatak,

• ko razume njegov poslovni kontekst,

• ko definiše metodologiju,

• i ko je odgovoran za njegov kvalitet.

  
  

Po mom mišljenju, vlasnik podatka treba da bude sektor u kome podatak nastaje.

Prodaja treba da poseduje prodajne podatke.

Logistika logističke podatke.

Operacije operativne podatke.

Ne bi trebalo da postoji odvojeni sektor koji mehanički održava podatke bez stvarnog razumevanja poslovnog procesa iza njih.

Ljudi koji svakodnevno rade u određenoj oblasti mnogo lakše mogu da prepoznaju kada podatak nema smisla.

Upravo zato ownership mora da bude povezan sa poslovnim znanjem — ne samo sa tehničkim održavanjem.

Jedan od velikih problema u organizacijama nastaje kada osnovne tabele sadrže podatke iz više različitih sektora bez jasnih granica ownership-a.

Mnogo zdraviji pristup je kada:

• svaki sektor održava svoje dimenzione podatke,

• ownership bude jasno definisan po poslovnom domenu,

• a povezivanje podataka dolazi kasnije kroz zajedničke modele i fact tabele.

Na taj način ownership ostaje jasan čak i kada se podaci koriste kroz celu organizaciju.

Ali čak ni dobra struktura nije dovoljna sama po sebi.

Podaci i ownership moraju periodično da se preispituju.

Kompanije veoma često godinama održavaju:

• kolone koje više niko ne koristi,

• zastarele izveštaje,

• nepotrebne tabele,

• i ownership modele koji odavno nemaju smisla.

Zato bi podaci trebalo redovno da prolaze kroz svojevrsnu „higijenu“:

• da li podatak i dalje ima poslovnu vrednost,

• da li ownership i dalje pripada pravom sektoru,

• da li metodologija i dalje ima smisla,

• i da li organizacija i dalje koristi isti podatak na isti način.

Jer Data Governance ne održavaju samo dokumenti.

Održava ga disciplina organizacije da:

• jasno definiše odgovornost,

• redovno preispituje procese,

• i aktivno održava kvalitet podataka kroz vreme.

Zato pravi ownership ne počinje kada napišemo dokument.

Pravi ownership počinje onda kada organizacija prestane da govori:

„Tako radimo godinama“

i počne da pita:

„Da li ovaj proces i dalje ima smisla?“